NATO SILA SPREMA NEVIĐENO NAORUŽAVANJE Masovna ulaganja u armiju šokirala sve: Budžet raste za čak 229 odsto
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Ankara planira da do 2029. poveća izdvajanja za odbranu za 229 odsto, kroz novi srednjoročni program za 2027-2029.
- Dodatna sredstva biće usmerena na serijsku proizvodnju aviona TF-KAAN, prve isporuke drona KIZILELMA i jačanje kopnenih snaga sa tenkovima ALTAY.
Ankara planira značajno povećanje izdvajanja za odbranu od čak 229 odsto tokom naredne tri godine, sa ciljem jačanja domaćeg tehnološkog razvoja i proizvodnje sistema naoružanja visoke dodate vrednosti. Ova odluka deo je novog Srednjoročnog programa (MTP) Turske za period 2027-2029.
Vest je saopštio potpredsednik turske vlade Dževdet Jilmaz, naglasivši da je cilj da Turska postane samostalna u oblasti odbrambene tehnologije.
Odbrana na prvom mestu po rastu izdvajanja
Povećanje budžeta za odbranu nalazi se na prvom mestu među sedam prioritetnih oblasti turske ekonomije. Slede socijalno stanovanje sa povećanjem od 150 odsto, istraživanje rudnih bogatstava sa 139 odsto, industrijska infrastruktura sa 54 odsto, železnička mreža sa 49 odsto, zdravstvo sa 43 odsto i prehrambena bezbednost sa 42 odsto.
Očekuje se da će dodatna sredstva biti usmerena na ključne programe naoružanja, poput serijske proizvodnje borbenog aviona TF-KAAN, prvih isporuka bespilotne letelice KIZILELMA, kao i jačanja kopnenih snaga sa više od 10 tenkova ALTAY.
Geopolitička neizvesnost i međunarodne rang-liste
Dževdet Jilmaz izjavio je da se svetska ekonomija nalazi u periodu visokog rizika i nestabilnosti, u kojem geopolitička dešavanja direktno utiču na tursku ekonomiju. Osvrnuo se i na posledice rata sa Iranom po cene energenata, trgovinu i inflaciju.
Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), Turska je 2025. godine zabeležila vojne rashode od 30 milijardi dolara, čime je zauzela 18. mesto u svetu, uz godišnji rast od 7,2 odsto. Ovi izdaci predstavljaju 1,9 odsto njenog BDP-a, a podstaknuti su vojnim operacijama u Siriji, Iraku i Somaliji, kao i ulaganjima u domaću odbrambenu industriju.
S druge strane, Grčka se nalazi na 34. mestu u svetu sa vojnim rashodima od 8,4 milijarde dolara u 2025. godini, što predstavlja realni rast od 5,6 odsto. Međutim, Grčka za odbranu izdvaja znatno veći udeo svog BDP-a, koji dostiže oko tri odsto.
(Kurir.rs/Skai)